Zaštita Biljara

biljke branje

Biljar je izložen mnogim opasnostima, s toga kao što je potrebno zakonom zaštititi izvesno retko i važno lekovito bilje u prirodi, isto tako je nužno zaštititi i sve profesionalne sakupljače toga bilja. Ako ni zbog čega Arugog, a ono bar iz razloga što niko bolje od biljara ne poznaje retka mesta važnog bilja i niko kao biljar neće voditi računa da se zakon o zaštiti bilja zaista pravilno sprovede. Jer ne treba gubiti iz vida da je za biljara cela okolina nekog mesta njegova njiva koju on ne ore i ne seje, već samo zbira njene plodove. U njegovom sopstvenom interesu je, dakle, da u svom rejonu ima što više i što ređeg u skupocenijeg bilja. On to može postići jedino ako strogo vodi računa o svakom bogatom nalazištu.

Najvažnije lekovito bilje obično ne raste u blizini naselja, nego ponajčešće vrlo daleko, na teško pristupačnim mestima. Velebilje treba tražiti po šumskim krčevinama i požarištima, najčešće u planini u bukovim sastojinama. Za jedić se treba penjati iznad 1.500 m, a za medvebe grožbe još više. I lincuru treba tražiti na velikim visinama, najviše na suvatima, a to je obično iznad 1.700 m. Islandski lišaj biljar će naći tek na oko 2.000 m na najkrševitijim i najnepristupačnijim stenama i liticama. Biljar se zbog toga veoma mnogo udaljuje od svoga mesta stanovanja i često je izložen iznenadnoj kiši, gradu, snegu, oluji i drugom nevremenu. Njemu na svakom koraku preti opasnost od otrovnih zmija i raznih zveri. Nije redak slučaj da biljar strada od šumskog drveća, odvaljenih stena, bujica i drugih nepogoda. Nemajući u blizini naselja, prokisao biljar, pogotovo u planini, može ozepsti i teško oboleti. Ovo utoliko pre što izvesno bilje može sakupljati samo po vlažnom vremenu.

Biljaru i njegovoj porodici preti opasnost od trovanja otrovnim biljem, u prvom redu onim koje ima alkaloida, glikozida, ljutih sastojaka, materija koje izazivaju plikove i rane, nadražljivih etarskih ulja i sl. Oni koji beru hmlj i koji oko njega rade, redovno oboljevaju od upale očnih kapaka. Prašina koja se diže kad se seku, drobe, melju i pakuju osušene biljke koje sadrže saioninske materije (u vodi mućkane pene kao sapun, zbog čega se tako nazivaju) u tolikoj meri draži da redovno izaziva hroničnu upalu i oboljenje organa za disanje i očiju. To su, pre svega, bela i crvena sapunjača, jagorčevina, sitnica i dr. Ima osoba preosetljivih na saponine i koje se od te prašine formalno guše. One zbog toga ne smeju raditi s ovim biljem.

Kad se podzemni organi čemerike seckaju i melju, izazivaju neizdržljivo kijanje i lučenje sluzi iz nosa i usta u toj meri da se odmah mora napustitv rad i smesta izići van odaje na čist vazduh. Čemerika je, osim toga, i otrovna.

Biljari zaposleni berbom, a pogotovo sušenjem, seckanjem i mlevenjem velebilja, tatule, bunike n belog buna svakodnevno su izloženi trovanjima kao što su proširene zenice, ukočen pogled, iromuklost i dr. Njih obično uveče, noću vode kući, jer noću ne vide, kao da su oboleli od “kokošijeg slepila”. Dovoljno je da takvi radnici prestanu raditi s ovim biljkama, pa da već posle 2-3 dana sve bude normalno, bez ikakvih posledica. Dakle, nikakvo lečenje, nego prosto radniku dati drugi posao i na taj način ga odvojiti i osloboditi od uzročnika trovanja. Ovde obično ni maska ne pomaže.

Kako i kad treba brati lekovito bilje

biljari

Ima još nekoliko desetina drugih biljaka koje mogu izazvati razne nelagodnosti i nezgode. Zbog važnosti ovog poznavanja, pored svake takve biljke biće tačna uputstva kako se treba zaštititi.

Bobice velebilja su stalna opasnost za biljara, jer su vrlo otrovne i uvek mame biljarevu decu da ih uzaberu i pojedu. To je isti slučaj i sa bobicama maslinice.

Od bilja s etarskim uljima čoveku mogu škoditi ove biljke: vratič ili povratič, rutvica ili sedefčić, brbanka, hajdučica, kantarion, crna slačica, beli luk i dr. Škodnjiv je sok iz rosopasa, a osobito mlečni sok iz raznih mlečika. Razne vrste njutića, sasa i druge biljke iz iste porodice sadrže njute smole i otrovne, gorke materije koje draže i izazivaju crvenilo, plikove i rane. Slične otrovne sastojke sadrži i kozlac, debela tikva ili debelica, maslinica i dr.

Nema sumnje da svi njudi nisu podjednako osetljivi prema svim škodljivim biljkama, da je to prilično individualno. Ali ipak, s vremenom, usled svakodnevnog dodira s ovim biljkama svaki čovek postaje manje ili više osetljiv i neotporan. Znaci trovanja su raznovrsni. Nekad se sve završi dosadnim kašljanjem i kijanjem, nekad samo glavoboljom i klonulošću, a nekad se jave i teži znaci trovanja: povraćanje, grčevi, hladan znoj, grozničavo stanje, gubnjenje apetita, bledilo, postepeno slabnjenje, malokrvnost i sl. U tom slučaju biljar mora menjati profesiju i mora se lečiti.

Svi ovi i mnogi drugi nepredviđeni slučajevi nalažu potrebu da se biljari kao zasebna profesija zakonom zaštite i da se tretiraju kao i ostali kvalifikovani radnici. Pored dobre obuće, odeće i opšte opreme, svaki profesionalni biljar treba da ima uza se i serum protiv ujeda zmija, lekove za prvu pomoć u nesrećnim slučajevima, dobar i velik ranac, šatorsko platno i ostalo za terenski rad. Za branje koprive i drugog njutog i otrovnog bilja biljar treba da ima rukavice. Uvek posle rada mora sapunom i toplom vodom oprati ruke, jer ima otrova koji na kožu ne deluju, ali se na ruke zalepe, pa se takvim rukama ne sme jesti, ne smeju se dirati oči, usta, nos, uši i drugi osetnjivi organi. Biljarev stan mora biti suv, zdrav i mora se dobro provetravati, jer su mnoga biljna isparenja škodljiva za zdravlje. Dakle, jednom reči, kao i za ostale profesije tako i za biljare važi ona narodna: “Bez alata – nema ni zanata.”

Svaki samostalan biljar mora dobiti od lokalnih narodnih vlasti pismenu dozvolu za slobodan i ni od koga neometan rad na terenu. Svaki od tih biljara je odgovoran za racionalno gazdovanje lekovitim biljem u rejonu za koji je zadužen. Nema sumnje da će se jednog dana, kad se kod nas osposobi dodatan broj samostalnih biljara, morati doneti uredba a ili zakon koji će tačno i jasno odrediti njihova prava i dužnosti. Oni će verovatno organizovati svoje udruženje. Preko udruženja ili zadruge biljara lakše će se moći svaki pojedinac ili zadruga snabdevati odelom, ašovčićima, pijucima, vilama,grabljicama i drugim potrebama.

Plata i stalnost u službi su dva vrlo važna faktora za što brže podizanje kadrova biljara, s jedne strane, a s druge, pokeretanje proizvodnje lekovitih sirovina i popravljanje kvaliteta droga. I to pitanje čeka na svoje pravilno rešenje.